Немања.de, веб презентација Удружења Срба из Билефелда

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ У БОРБИ ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Учење српског језика замишљено је кроз интерактивну
комуникацију са личностима које се везују за национални
идентитет Срба и државу Србију

БЕОГРАД - Министарство за дијаспору израдиће до краја године посебан интернет портал за учење српског језика, једну у низу мера државе Србије за очување српског језика и ћириличног писма, намењених Србима у свету.

Матерњи заменио српски

Према публикацији која је 2009. представљена у Београду, власти у Црној Гори форсирају израду граматике, правописа и речника црногорског језика, а у читанкама се ретко могу наћи истакнути српски књижевници, макар они били и Срби са простора те државе.

- У суседној Црној Гори, српски језик је укинут као наставни предмет, а уведен је предмет "матерњи језик" који нема ништа заједничко са предметом српски језик у Србији - наведено је у књизи коју су приредили Миодраг Јакшић и Симон Ђуретић, државни секретар и саветник у Министарству за дијаспору.

О језику којим говоре, готово 400.000 становника се изјаснило као о српском, док је 136.208 становника као свој језик именовало црногорски, подсетили су аутори публикације.

Подршка удружењима

Срећковић је нагласио да ће Министарство за дијаспору велику пажњу посветити обуци српских удружења, клубова и организација у расејању о начинима на који могу да подносе захтеве за пројекте из земаља у којима живе, али и из фондова ЕУ, који предвиђају значајна финансијска средства за стимулисање образовања и очувања националног идентитета националних заједница.

- Добра је околност што су све земље региона већ постале чланице ЕУ или су на путу да то буду, а стандарди уније у погледу образовања јесу веома високи - рекао је Срећковић.

Министар је објаснио да је учење српског језика путем портала замишљено кроз интерактивну комуникацију са личностима које се везују за национални идентитет Срба и државу Србију.

Срећковић је истакао како је оптимиста када је у питању образовање Срба у региону, али је приметио да за сада на пример у Словенији не постоји ниједна школа на српском језику нити посебни облици допунске наставе, иако су Срби после Словенаца најбројнија етничка заједница у тој држави.

Како је објављено у књизи Министарства за дијаспору "Положај и перспективе српског народа у земљама окружења", Срби у Словенији немају статус националне мањине, за разлику од Мађара и Италијана, којих има знатно мање.

Од универзитетских центара у Словенији, катедра за српски, односно хрватско-српски језик постоји на љубљанском Филозофском факултету, док је катедра на Мариборском универзитету угашена.

У Босни и Херцеговини, Уставом од 1995. Срби у оба ентитета имају статус конститутивног народа, али се знатно разликују положај и образовање Срба у Федерацији БиХ и у Републици Српској (РС).

У ФБиХ, где живи око 50.000 Срба, не постоје посебне школе на српском језику и мада Устав БиХ гарантује равноправну употребу три језика и писма, у пракси је то углавном неприменљиво.

У Источној Славонији и Барањи у Хрватској, настава на српском језику организована је у основним (око 2.300 ученика) и средњим школама (915 ученика). На другим подручјима Хрватске где живе Срби, настава се реализује по три модела - настава на српском језику и писму, двојезична настава или додатна настава.

У публикацији се даље наводи како је у Мађарској током деценија "јаким асимилационим процесима" број Срба стално смањиван. Према попису из 2001. у тој држави, која је 1993. Србима признала статус националне мањине, живи око 3.800 Срба.

У Мађарској постоји настава на српском језику у оквиру редовног школског система, али је процедура објављивања уџбеника за мањине знатно отежана.У Македонији, настава на српском језику одвија се у неколико основних школа, али осим буквара и читанке, других уџбеника на српском нема.

Школа "Вук Караџић" у Куманову има само два ђака, а посебан проблем је непостојање наставе на српском језику у Скопљу, где је највећа концентрација српског живља.

Извор: Глас јавности, 29. март 2010, интерент издање