Nemanja.de Veb prezentacija Udruženja Srba iz Bilefelda, Nemačka

Posle deset godina završena obnova jedne od fruškogorskih svetinja, sa crkvom posvećenom Svetom Savi. Ustaše ga zapalile 1942. i proterale 60 monahinja, do 2008. ovde su bile ruševine

BEOGRAD - U izdanju Službenog glasnika objavljeno je „Veštačenje o krivici za rat 1914.“ čiji je autor istaknuti pravnik i univerzitetski profesor Herman Kantorovič, u prevodu istoričara Velibora Buhe.

Po nalogu iz Rajhstaga 1923. godine Kantorovič je počeo razmatranje i danas aktuelnog pitanja krivice za Prvi svetski rat, koje je završio 1927. godine, ali njegovi zaključci, među kojima i to da da Srbija nije bila kriva za izbijanje Velikog rata, nisu išli naruku nemačkom naručiocu, pa je delo 40 godina ostalo neobjavljeno. Sada je pred srpskim čitaocima.

Pečat, 10.6.2010, Razgovarala Biljana Živković - iz Arhive

Zapad i danas, nažalost, elegantno okreće glavu od stravičnih zločina, najstrašnijeg genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu, u vreme zloglasne NDH, istovremeno uporno insistirajući na „slučaju Srebrenica“. Zaista se teško može shvatiti to decenijsko prećutkivanje u „staroj, dobroj, slobodoljubivoj“ Evropi, kada su u pitanju Srbi.

Jedinstvenu postavku, koja je izraz uspešne srpsko-jevrejske saradnje, večeras će u sedištu svetske organizacije u Njujorku otvoriti ministar spoljnih poslova Ivica Dačić

Mnogo delova jedne složene slagalice moralo je da se gotovo besprekorno uklopi u celinu da bi danas u Palati Ujedinjenih nacija u Njujorku, u 18 časova po njujorškom, a u 24 sata po srednjoevropskom vremenu, bila otvorena izložba „Logor smrt Jasenovac – pravo na nezaborav”, organizovanoj povodom Međunarodnog dana Holokausta, koji se obeležava 27. januara, na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN donete 2005. godine.

Obeležje za ponovo ustanovljeni državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, biće amblem sa cvetom Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanske spomenice.

Izviđač srpske vojske Dragutin Matić (foto: Samson Černov, 1914. g)

Od Niša do Kajmakčalana

Kao likovno rešenje za amblem, koji se nosi tokom cele sedmice uoči Dana primirja i na sam dan praznika, prihvaćen je cvet Natalijina ramonda sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanska spomenica – svetlo zelena pozadina trake sa crnim prugama na ivicama.