Nemanja.de Veb prezentacija Udruženja Srba iz Bilefelda, Nemačka

Nedavno je, na Svetosavskoj školskoj priredbi u Vizbadenu, glavnom gradu nemačke pokrajine Hesen ("Vesti" su o tome opširno izvestile), na neki način i zvanično promovisana inicijativa da se udruženim snagama roditelja đaka i Generalnog konzulata Srbije u Frankfurtu podnese zahtev Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije za još jednog nastavnika Dopunske škole na srpskom jeziku u ovoj pokrajini.

Trenutno "bitku" za ćirilicu među ovdašnjom decom u dijaspori, a po progamu i u ingerenciji Srbije, vodi samo nastavnik Vladimir Živanov, a ideja je da mu se od naredne školske godine (2018/2019) pridruži još jedan kolega. Pored Živanova, u nemačkom sistemu školstva "opstale" su još samo dve naše nastavnice u takozvanoj integrisanoj nastavi, što u prevodu znači da su na platnom spisku pokrajinskog Ministarstva za prosvetu.

Srba najavio povlačenje

Dopunska škola, koju simboličnim prilozima finansiraju sami roditelji, egzistira i u Darmštatu, tačnije u tamošnjem klubu Serbia (bivši Jadran). Prema rečima Srbe Jocića, nastavnika u penziji, trenutno tu ima dve grupe đaka, ukupno 23 polaznika.

- Baš smo proteklog vikenda imali sastanak u klubu, jer su neka deca odustala od pohađanja škole, pa smo sa roditeljima razgovarali i nastavku saradnje - kaže za "Vesti" Srba Jocić. - Dogovorili smo se da će se časovi, ipak, nasataviti, ali moram da kažem da ću se po završetka ove godine i definitivno povući iz ovog posla - dodaje nastavnik Jocić.

- Trenutno se dopunska nastava u Hesenu, po školskom programu iz Srbije, odvija u pet gradova, a želeli bismo da ponudu proširimo i samim tim u proces nastave uključimo više dece. Ali, za to nam je potrebna podrška roditelja koji shvataju važnost da njihova deca izučavaju maternji jezik - kaže za "Vesti" Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu, koji je - pošto je "štafetnu palicu" čelnika ovog diplomatskog predstavništva prošle godine preuzeo od Aleksandre Đorđević - pomenutu inicijativu svrstao među prioritete svog rada u metropoli na Majni.

- Sada imamo nešto više od 150 polaznika, a da bismo, pored Vladimira Živanova, dobili još jednog nastavnika treba nam dvostruko više prijava! Vremena nema previše: konkurs za izbor novih nastavnika u dijaspori biće u Srbiji raspisan u aprilu za narednu školsku godinu, što znači da se treba delovati brzo i efikasno - ističe konzul Radovanović i poziva roditelje da posete internet stranicu generalnog konzulata Srbije u Frankfurtu (www.frankfurt.mfa.gov.rs), popune formular (u PDF formatu) koji će tamo pronaći pod banerom "Dopunska nastava" i pošalju ga na adresu Konzulata: poštom, faksom ili mejlom, svejedno je.

- Radovalo bi me zaista da dobijem kolegu, nastava se sada ustalila u pet gradova, ali bi u Frankfurtu sigurno moglo da se proširi na još neke škole, a ćirilica se dalje ne uči, recimo, u Majnu, Riselshajmu, Raunhajmu i mnogim drugim mestima kojima gravitira veliki broj naših zemljaka sa decom školskog uzrasta. Nažalost, ja sam ne mogu sve da postignem - vajka se za "Vesti" nastavnik Živanov.

Da je Dopunska škola postala "gorući" problem potvrđuje i njegova koleginica Katica Stanimirov, koja je za pitanje prosvete zadužena i u Centralnom savetu Srba pokrajine Hesen, čiji je dugogodišnji član. Ona je jedna od retkih naših nastavnica koja je uspela da sve do danas opstane u nemačkom sistemu školstva, a predaje našoj deci u Bad Homburgu i Kelkhajmu, u blizini Frankfurta.

- Naravno da svim srcem podržavam inicijativu za još jednog nastavnika iz Srbije, ali u Centralnom savetu Srba Hesena u isto se vreme zalažemo i da se srpski jezik vrati na pozicije u nemačkim školama kakve je imao skoro do početka ovog veka - ističe za "Vesti" nastavnica Stanimirov i podseća da je u toku potpisivanje peticije na nivou pokrajine, koja traži da se maternji jezik dece migranata (pored srpskog pominju se još turski, italijanski, grčki i arapski jezik), ponovo izučava kao drugi ili treći strani jezik, a ocena ubraja u ukupni prosek i uspeh učenika, o čemu su nedavno i "Vesti" opširno pisale.

Lakše do posla

Deca koja pohađaju srpski jezik u integrisanoj nastavi, u svojim svedočanstvima ne dobijaju ocenu iz tog predmeta već samo napomenu da su prisustvovali časovima, i to mnoge demotiviše. A ne bi trebalo, kako kaže Katica Stanimirov...

- Nedavno je jedna poznata banka u Frankfurtu raspisala konkurs za prijem novih službenika, a zbog kontakata sa poslovnim partnerima tražili su one koje poznaju i neki od slovenskih jezika. Mada je među prijavljenima bilo Nemaca koji su studirali slavistiku na ovdašnjim fakultetima, posao su dobili oni koji su u svojoj prijavi priložili svedočanstvo da su pohađali časove maternjeg jezika - ispričala nam je gospođa Stanimirov.

Na kraju razgovora za "Vesti" Katica Stanimirov ističe:

- Moram da priznam da je danas ta integrisana nastava u retkim školama gde je ima - a pored mene u Frankfurtu još predaje samo jedna moja koleginica - spala na niske grane i vodi se na nivou radionica. Ne radi se ozbiljno i sistematski, pa čak ni roditelji, a kamoli deca, ne uviđaju važnost negovanja i učenja maternjeg jezika. Eventualni povratak srpskog jezika u nemački školski sistem bio bi snažan zamajac u tom pravcu, ali to umnogome zavisi od politike na pokrajinskom nivou: među socijalistima (stranka SPD) imamo mnogo onih koji za to imaju sluha, ali na vlasti je već godinama konzervativna DU koja je, svojevremeno, u okviru mera stezanja kaiša, uostalom, i ugušila izučavanje maternjih jezika u nemačkim školama.

Z. Vicelarević - Vesti

http://www.vesti-online.com/NASI-LJUDI/Nemacka/687081/Vazno-je-da-deca-uce-i-na-srpskom